Саставни део српске, црногорске, крајишке и херцеговачке кухиње је цицвара. Јело које се радо ставља пред госте и представља највећу могућу част за онога коме се служи.
Цицвара је старинско српско јело, које се кува одвајкада у крајевима које настању Срби. Рецепте је могуће наћи и у манастирским књигама и постоје различите варијације у њима, но једно је заједничко: добар сир и кајмак. Најстарија рецептура ипак каже да се припрема од брашна житарица, пшенице, али и ражи, јечма, оваса. Треба имати у виду да је сиромаштво било саставни део живота Срба, па се тако и јело припремало од онога чега је било највише. Од када је кукурз ушао у српску кухињу, кукурзно брашно је постало главни састојак цицваре.
У старим српским породицама, поготово у Херцеговини, постојао је обичај на Божић гледања у цицвару – познато као и Божићна част. Пошто се цицвара припреми и замасти како треба, при површини могуће је огледати се у њој. То је јелоп које укућани прво поједу на јутро Божића, пре него дође положајник. Кад се укућани огледају у цицвари, они траже свој одраз. Ако га виде, наредна година ће бити добра и сви укућани ће дочекати и наредни Божић.
Када једете цицвару, узмите стару и јаку ракију, суве смокве и пршут или сланину. По потреби и жељи, служите кисело млеко. Имајте у виду да је ово калорично јело, припремљено да можете да издржите јаку зиму и мраз. Препоручујемо да цицвару једете дрвеном кашиком, баш онако како су јели и наши преци.
Оставите одговор